– Pa zar ti nije već dosta tih nogometnih vijesti, Debeli?! – zaskočismo mog najboljeg prijatelja dok je nevino čitao »s dlana«, pa ga Toma usput počasti i tzv. »umjetničkom ironijom«: – Cijeli ćeš se pretvoriti u nogometnu loptu, iako si jednu već progutao, ako ne i »medicinku«, ha, ha… Zar ti nije već puna glava tih njihovih »dragulja« i »legendi«? »Novi dragulj potpisao za Dinamo«, »Legenda bijelih o novom izborniku«, »Koliko će Hajduk dobiti za svoga dragulja?«, »Dovode legendu, nakon što je stigao dragulj modrih«… Kakve li još naslove ne će smisliti ti športski virtuozi samo s te dvije dragocjene riječi?! Brate mili, svaki nogometaš o kojem pišu, ako je mlađi od 24 godine, »dragulj« je, a čim je stariji od toga, već je »legenda«! Da i ne spominjem one umirovljene, a sve »legendarne« nogometaše koji kotrljaju još samo loptu pod majicom, kao i ti. Onda me ipak naslov privuče pa bacim oko na tekst i, nikad čuo za tu njihovu »legendu«, još manje »dragulja«! Kad ne pratim te nogometarije svakodnevno, kao ti… Možda da im sam pošalješ prijedlog za još koji »legendraguljni« naslov, pa postaneš legenda ili dragulj športskog čitateljstva. Ili makar safir, rubin, bilirubin, ha, ha…
– Hajde, stari, kao da je bolje u toj politici koju ti pobožno pratiš – nesigurno mu reterira Debeli, uhvaćen na djelu. – Pa i tam’ je sve isto, sigurno su im svi mlađi političari »dragulji«, a ovi stariji »legende«. Kaj toga nema u svijetu politike?
– Hm… – zamisli se Toma – pa baš i nema, prevario si se! Kad bolje promislim, u politici, zapravo u vijestima o politici koje ja, kao, pomno pratim, nema ni »dragulja« ni »legendi«. Za ove mlađe novinari će napisati da su »političari u usponu«, a ovi stariji su im »već iskusni stranački veterani«. Mlađi im nisu »dragulji« jer, koliko se još zobi moraju nakljucati i biča nauživati, tek treba vidjeti koji će od njih doista u politici i ostati… A nema ni »legendi« jer se ostarjeli političari, ako sami ne »zglajzaju«, obično zametu, odbace, gurnu postrani, učine nevidljivima. Hajde, zapitajte se malo, da ih sad ne imenujem, gdje su svi od Andrije do Zlatka, od Ljerke do Željke, od Drage do Slavka… Nema ih. Kad izvise, nikomu ne trebaju i nikako ih više ne nazivaju, nego ih učinkovito i trajno zaboravom prekrivaju. Tek kad umru, sjete ih se pa možda poneki, u kićenom govoru nad rakom, načas postane i »legenda«. Zakopana.
– E, varaš se i ti! – uključih se i ja, koji podjednako ne pratim ni šport ni politiku (držeći se maksime »neinformiranošću do mirne starosti«). – U politici su »dragulji« i »legende« odmah oboje u jednome! Tko je na vlasti, taj je odjednom i jedno i drugo, bez obzira koliko mu je godina! Zar nam sva tri predsjednika, ili koliko ih već imamo, svi ministri i gradonačelnici, šefovi odbora i pododbora nisu istodobno i »dragulji« i »legende«?! »Lideri« vrijedni divljenja i trajno postojani. Sve do novih izbora ili novih »otpadnih« afera; sve dok drugi prvima dasku ne nasapunaju da dragulji i legende otkližu.
Objava »DRAGULJI« I »LEGENDE« Razlike nogometa i politike pojavila se prvi puta na Glas Koncila.
